Epilepsiju je potrebno lečiti što ranije, tj. nakon postavljanja ispravne dijagnoze. Terapija lekovima obično započinje nakon drugog neprovociranog napada, odnosno, u nekim slučajevima, već nakon prvog, ako postoje definitivne promene u EEG-u. Tendencija je da se epilepsija leči jednim lekom, u izuzetnim slučajevima se koristi kombinacija dva ili više antiepileptika.
Nekada će biti potrebno nakon određenog vremena promeniti lek. U terapiji epilepsije potrebne su česte i redovne kontrole, lekove treba uzimati redovno u svrhu sprečavanja napada. Uzimanje antiepileptika ne sme se prekidati čak i ako se napadi ne javljaju, bez saglasnosti neurologa. Kod 2/3 bolesnika lekovima se može postići potpuna kontrola napada. U lečenju je potrebno individualno pristupiti svakom bolesniku u zavisnosti od starosti, pola i vrste epilepsije, a sve u svrhu poboljšanja kvaliteta života.
Lekove koji se danas koriste u lečenju epilepsija, a dostupni su u Republici Srbiji, možemo podeliti u 2 osnovne grupe:
antiepileptički lekovi starije generacije:
- metilfenobarbiton
- fenobarbiton
- fenitoin
- primidon
- etosukcimid
- klonazepam
- karbamazepin
- valproinska kiselina
antiepileptički lekovi nove generacije:
- lamotrigin
- gabapentin
- topiramat
Antiepileptički lekovi nove generacije odlikuju se podjednako dobrim učinkom kao i predstavnici starije generacije, ali imaju značajno bolju podnošljivost, što znači manji broj nuspojava. Međusobno se razlikuju po svom uticaju na spoznajne funkcije bolesnika s epilepsijom.
