Umor je čest sindrom savremenog čoveka. Sve više ljudi se žali da ih umor prati kroz duže vremensko razdoblje i da se, uprkos odmoru ili godišnjem odmoru, stanje ne menja bitno.
Ono što je važno znati je da hronični umor savremenog čoveka najčešće nije posledica fizičkog napora ili nekoliko neprospavanih noći.
Umor se generalno prepoznaje kao skup fizioloških stanja koja se manifestuju kroz telo, ali najčešće, kada se obratimo lekaru, nisu prisutna značajna odstupanja u opštem krvnom nalazu. Uzroke umora treba tražiti i u sferi duševnog zdravlja.
Posebno je korisno proveriti kako postavljamo granice u privatnom i poslovnom životu, kao i kakva je naša slika o sebi.
Rad je vrednost, ali radoholicizam i perfekcionizam su štetni
Posvećenost poslu, visoka motivacija i uživanje u samom stvaranju koje nas ispunjava daje nam energiju, pokreće nas i donosi zadovoljstvo.
Međutim, često smo svedoci rada koji nas iscrpljuje i donosi umor. Šta nas zapravo iscrpljuje i umara? Da li je to samo rad i prenatrpan raspored?
Svi smo već doživeli situacije kada smo, zbog sna ili slobodnog vikenda, radili preko svojih granica.
Ako se to dogodilo izuzetno ili kratkoročno, zbog neke više sile ili lične posvećenosti i odgovornosti, to je prihvatljivo i ne donosi štetu.
Međutim, ako je to skoro stalno stanje i ako nas u rad “prisiljavaju” unutrašnji motivi (unutrašnja prisila), jer verujemo da smo vredni samo ako radimo više od drugih ili se bojimo da ne budemo prepoznati, cenjeni ili prihvaćeni u očima drugih; onda se možemo smatrati deloholikom, koji kroz rad puni svoju praznu sliku o sebi.
Može se desiti da nemate preteranu potrebu da vas drugi prepoznaju ili pohvale, ali ako je vaš unutrašnji motiv za deloholičarstvo strah, verovatno ne znate i ne možete da kažete ne kada osećate da situacija/ osoba prelazi vaše lične granice. Da li vam je nešto od navedenog poznato?
Dakle, da sumiramo:
Iscrpljuje nas loš odnos prema sebi i svojim granicama, a ne sam rad. Ako imamo problem da kažemo NE ili DOSTA, i ako umesto toga gomilamo frustraciju u sebi i ćutimo, to stanje nam oduzima neophodnu energiju za život.
Teško se odmarate i uzimate vreme samo za sebe i zasluženi odmor, jer se pri tome javljaju osećaji krivice, straha ili čak srama.
Ako tome dodamo perfekcionizam, ličnostnu osobinu koja se odlikuje težnjom ka savršenstvu, možemo biti na putu ka izgaranju.
Unutrašnje prisile i ograničavajuća uverenja o svojoj vrednosti oblikuju se u detinjstvu, a najčešće se pokreću u životnim situacijama i radnim okruženjima koja zahtevaju visoku produktivnost. Hronični umor je često povezan sa labilnom slikom o sebi koja se temelji na vrednovanju kroz produktivnost.
Na ovom mestu se zapitajte:
– Koliko povezujete svoju vrednost i sliku o sebi sa svojim radom i postignućima?
– Ko vas je u prošlosti kroz rad i rezultate najviše primetio, ili ko vas je najviše kritikovao ili čak kaznio ako niste obavili posao savršeno?
– Da li čekate da vam neko drugi odredi odmor (npr. lekar), ili se možda toliko potisnete da vam odmor na kraju postane bolovanje?
– Da li u slobodnom vremenu možete da uživate i jednostavno budete u miru, ili stalno sebi postavljate nove zadatke i ciljeve u mislima?
– Da li imate osećaj da ste u ulozi žrtve?
Odnos prema sebi, vlastitoj vrednosti, prepoznavanje i postavljanje ličnih granica izuzetno je važna tema za zdravlje današnjeg društva.
Kada pojedinac nauči da prepozna kada se približava umoru, kada se može zaustaviti i počne poštovati vlastite granice, tada je na dobrom putu da izbegne iscrpljenost i hronični umor.
Sve to zahteva dobar kontakt sa vlastitim telom, pažnju i samoopservaciju.
Znate li kako se toga naučiti? Možete naučiti na časovima joge.
Joga nije samo fizička vežba. Joga je mnogo više, jer nas uči ono što možda nismo naučili u detinjstvu.
Joga nas osnovno uči samopostovanju i prepoznavanju ličnih granica. Istovremeno, kroz brojne lagane vežbe, pruža optimalno kretanje koje telo ne iscrpljuje, već ga efikasno regeneriše i jača.
Ignorisanje osećaja i telesnih simptoma put je ka sagorevanju
Savremeni način života je brz i zahteva konstantnu prilagodbu, visok nivo aktivacije, koncentracije i dostupnosti.
Razvoj tehnologije je istovremeno privilegija i prokletstvo; kako mudro koristimo tu tehnologiju zavisi od naše svesnosti
. U moru obaveza koje svakodnevno obavljamo, često se dešava da je pojedinac toliko fokusiran na svoje zadatke i produktivnost da gubi kontakt sa sobom i svojim telom.
Koliko često se događa da ste tokom radnog dana toliko duboko u svom poslu da preskočite ili ignorišete znakove poput gladi, žeđi, potrebe za toaletom, ili napetosti u leđima?
Koliko često se desi da se vratite kući i niste ni svesni vožnje, saobraćaja i ljudi, i ne znate kako ste stigli kući?
Sve ovo su primeri mentalnog odvajanja koji nas vodi ka otupelosti.
Čovek često se nađe na pragu depresije, anksioznosti i hroničnog umora.
U visoko produktivnom društvu, važno je da se naučimo da budemo prisutni i da održavamo konstantan kontakt sa telesnim simptomima koji nam signaliziraju različite potrebe, i da se pravovremeno odgovorimo na te potrebe. Da pojednostavimo: naše telo je kao automobil.
Mi smo vozači ili vlasnici tog vozila.
Automobil nam šalje različite signale preko instrument table (tako i telo stalno šalje signale), a vozač primeti te signale na vreme i brine se za gorivo, napumpane gume ili redovno održavanje vozila.
Pažljivim održavanjem, vozilo nam može dugo služiti, uprkos velikom broju pređenih kilometara.
Da li mislite da se brinete o sebi jednako dobro ili čak bolje nego za svoje vozilo? Ako ne, koga čekate da se pobrine za vas?
Vaše zdravlje je vaša odgovornost. Vaše telo može biti izvor zadovoljstva, uživanja i komfora; ali samo ako se brinete o njemu.
Kada sledeći put budete posegnuli za još jednim prehrambenim dodatkom u dobroj nameri da ćete mesečnom kurom tableta pobediti hronični umor, bolje se zaustavite i zapitajte:
Šta me zaista iscrpljuje i umara? Koji odnosi ili situacije? Šta mi oduzima energiju?Dodatak ishrani je samo dopuna… suštinski problem ostaje nerešen.
Kako se osloboditi okova hroničnog umora?
Ako se već duže vreme suočavate s umorom, stresom ili drugim emocionalnim teškoćama, i imate osećaj da se ne možete izvući iz tog začaranog kruga, pravi korak je poseta psihoterapeutu. Najveća zabluda savremenog čoveka je da će umor, iscrpljenost i druge emocionalne i mentalne poteškoće nestati same od sebe.
Nažalost, iskustva pokazuju da se mentalne probleme koje ne adresiramo i ne lečimo pogoršavaju.
Psihoterapija je stručan proces samoproučavanja koji pruža celokupno zdravlje i vitalnost pojedinca.
Živeti ispunjen i radostan život je vaše pravo!
