Sedenje može da nam skrati život! Veća je verovatnoća da ćemo umreti ranije iz bilo kog razloga ako dugo sedimo.
Ne pomaže ni ako vežbamo svaki dan ili ne.
Naravno, to nije izgovor da preskočimo odlazak u teretanu. Ako to uradimo, naše vreme može biti još kraće.
Problemi sa mišićima i zglobovima: Dugotrajno sedenje može dovesti do slabljenja mišića, posebno mišića leđa i trbuha. Slabi mišići mogu izazvati bolove u leđima, vratu i ramenima. Takođe, dugotrajno sedenje može opteretiti zglobove, što može dovesti do njihovog istrošenja i pojave osteoartritisa.
Gojaznost:
Nedovoljna fizička aktivnost usled dugotrajnog sedenja može dovesti do povećanja telesne težine i razvoja gojaznosti.
Ovo je posebno izraženo kada se sedi tokom većeg dela dana bez redovne fizičke aktivnosti.
Kardiovaskularni problemi:
Sedentaran način života može povećati rizik od srčanih oboljenja, kao što su hipertenzija (povišen krvni pritisak), ateroskleroza (sužavanje arterija) i srčani udar.
Nedostatak fizičke aktivnosti može dovesti do slabljenja srčanog mišića i smanjenja kondicije.
Loša cirkulacija:
Dugotrajno sedenje može ometati normalnu cirkulaciju krvi u telu, posebno u nogama.
To može izazvati oticanje, pojavu proširenih vena i povećan rizik od tromboze (stvaranje krvnog ugruška).
Loša držanje:
Dugotrajno sedenje može dovesti do lošeg držanja tela, kao što je pogrbljenost ili izbočena kičma.
Ovo može izazvati bolove i nelagodnost, ali i uticati na disanje i probavni sistem.
Veća je verovatnoća od pojave demencije
Ako previše sedimo naš mozak mogao bi da izgleda kao kod nekoga sa demencijom. Sedenje takođe povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, a sve to ima uticaja na ovo stanje. Kretanje tokom dana može pomoći čak i više od vežbanja da bismo smanjili rizik od svih ovih zdravstvenih problema.
Naše šanse za dijabetes rastu
Veća je verovatnoća da ćemo imati dijabetes ako sedimo ceo dan. I to ne samo zato što sagorevamo manje kalorija. Samo sedenje za to je zaslužno. Nije jasno zašto, ali lekari misle da sedenje može promeniti način na koji naše telo reaguje na insulin, hormon koji mu pomaže da sagoreva šećer i ugljene hidrate za energiju.
Da biste smanjili negativan uticaj dugotrajnog sedenja na zdravlje, preporučuje se da redovno praktikujete fizičku aktivnost, ustanete i protegnete se svakih 30 minuta tokom dugotrajnog sedenja, održavate pravilno držanje tela, kao i da kombinujete sedenje sa stajanjem ili hodanjem kad god je to moguće.
