Dijabetes tipa 2 je hronično stanje koje karakteriše visok nivo šećera u krvi.
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu biti blagi i postepeni i mogu se pogrešno protumačiti ili ignorisati.
Evo nekih uobičajenih simptoma dijabetesa tipa 2:
#Povećana žeđ (polidipsija):
Osoba može osećati stalnu žeđ i često će tražiti vodu.
#Često mokrenje (poliurija):
Osoba može primetiti da mora često da mokri, čak i noću. Povećano izlučivanje urina je rezultat visokog nivoa šećera u krvi koji stimuliše bubrege da proizvode više urina.
#Povećana glad (polifagija):
Osoba može osećati preteranu glad, čak i nakon obroka. To je zbog problema u korišćenju glukoze u telu, što dovodi do osećaja gladi.
#Gubitak težine ili nemogućnost dobijanja na težini:
Uprkos povećanom apetitu, osoba može izgubiti težinu ili imati poteškoća sa dobijanjem na težini. Ovo može biti zbog toga što telo nije u stanju da efikasno koristi glukozu kao izvor energije.
#Umor:
Osoba može da se oseća umorno i da joj nedostaje energije zbog problema sa regulacijom nivoa šećera u krvi.
#Smanjena otpornost na infekcije:
Visok nivo šećera u krvi može oslabiti imuni sistem, što dovodi do češćih infekcija, posebno infekcija urinarnog trakta, kože i desni.
#Sporo zarastanje rana:
Visok nivo šećera može ometati proces zarastanja rana i ogrebotina.
Važno je napomenuti da neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu imati veoma blage ili skoro nikakve simptome, posebno u ranim stadijumima bolesti.
Zbog toga su redovni lekarski pregledi i merenje šećera u krvi važni za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2.
Ako primetite bilo koji od ovih simptoma ili imate povećan rizik od dijabetesa, posetite svog lekara radi dalje procene i dijagnoze.
Dijabetes tip 2 – dijagnoza
Dijagnoza dijabetesa tipa 2 postavlja se na osnovu nekoliko faktora.
Prvo, lekar će uzeti detaljnu anamnezu pacijenta, uključujući informacije o simptomima koje osoba doživljava i njihov trajanje.
Nakon toga, sledi fizički pregled koji može uključivati merenje krvnog pritiska, procenu telesne mase i obima struka.
Da bi se potvrdila dijagnoza, obavlja se laboratorijski test krvi koji meri nivo šećera u krvi.
Obično se koristi test glukoze u krvi naštećenje, gde se meri nivo glukoze u krvi nakon što je osoba postila prethodnih 8 do 12 sati.
Takođe, može se izvršiti test HbA1c koji pruža informacije o prosečnom nivou glukoze u krvi tokom poslednja 2-3 meseca.
Na osnovu rezultata ovih testova i smernica, lekar će doneti dijagnozu dijabetesa tipa 2 i započeti odgovarajući tretman.
Redovne provere nivoa šećera u krvi mogu biti neophodne za praćenje stanja i prilagođavanje terapije.
Po čemu se dijabetes tipa 1 i tip 2 razlikuju?
Dijabetes tipa 1 i tipa 2 su dva različita oblika dijabetesa sa različitim uzrocima i karakteristikama.
Dijabetes tipa 1 obično se javlja u mlađem uzrastu i rezultat je autoimune reakcije u kojoj imunološki sistem napada i uništava insulin-producirajuće ćelije pankreasa.
To rezultira nedostatkom insulina u organizmu, pa osobe s dijabetesom tipa 1 moraju da primaju insulin spolja.
Dijabetes tipa 2 se obično javlja kasnije u životu, često kod odraslih osoba, i karakteriše ga otpornost na insulin ili nedovoljna proizvodnja insulina.
Ovaj tip dijabetesa se povezuje s prekomernom telesnom težinom, fizičkom neaktivnošću i genetskom predispozicijom.
U nekim slučajevima, dijabetes tipa 2 se može kontrolisati dijetom, fizičkom aktivnošću i oralnim lekovima, dok u drugim slučajevima može biti potrebna i insulinska terapija.
Važno je napomenuti da su i dijabetes tipa 1 i tipa 2 ozbiljna oboljenja koja zahtevaju pravilno lečenje i praćenje.
