Bolesti srčanih zalistaka obuhvataju stanja koja utiču na funkciju ili strukturu jednog ili više od četiri srčana zalistka: mitralni, aortni, trikuspidalni i pulmonalni.
Zalisci su važni jer regulišu protok krvi kroz srce i osiguravaju da krv teče samo u jednom smeru. Kada se zalisci ne otvaraju ili zatvaraju pravilno, mogu nastati ozbiljni problemi sa radom srca.
Vrste bolesti srčanih zalistaka
- Stenoza
Zalisci se ne otvaraju dovoljno široko, što smanjuje protok krvi. Na primer, aortna stenoza otežava pumpanje krvi iz srca ka telu. - Regurgitacija (insuficijencija)
Zalisci se ne zatvaraju pravilno, što dovodi do vraćanja krvi u srce. Ovo se često javlja kod mitralne regurgitacije. - Prolaps zalistka
Jedan ili oba lista zalistka “izboče se” unazad tokom zatvaranja, što može izazvati curenje krvi. Ovo je često povezano sa mitralnim zalisakom.
Uzroci bolesti srčanih zalistaka
- Kongenitalni defekti: Neke bolesti zalistaka prisutne su od rođenja, poput bikuspidne aortne valvule.
- Reumatska groznica: Infekcija izazvana bakterijom streptokokom može dovesti do oštećenja zalistaka, naročito u zemljama sa slabijom zdravstvenom negom.
- Degenerativne promene: Starenje i taloženje kalcijuma na zaliske može izazvati stenoze, naročito aortne.
- Infektivni endokarditis: Bakterijska infekcija koja može oštetiti zaliske.
- Kardiomiopatija i drugi srčani problemi: Uvećano ili oslabljeno srce može uticati na funkciju zalistaka.
Simptomi bolesti srčanih zalistaka
Simptomi mogu varirati u zavisnosti od težine bolesti i zahvaćenog zalistka. Najčešći simptomi su:
- Kratak dah, posebno tokom aktivnosti ili ležanja.
- Umor ili slabost, čak i nakon manjeg napora.
- Bol u grudima (angina), naročito kod aortne stenoze.
- Lupanje srca ili nepravilni srčani ritmovi (aritmije).
- Vrtoglavica ili nesvestica.
- Oticanje nogu, gležnjeva ili abdomena (edem).
- Osećaj pritiska u plućima.
U ranim fazama, bolest može biti asimptomatska i otkriva se slučajno tokom rutinskih pregleda.
Dijagnoza
- Fizički pregled: Lekar može otkriti šum na srcu stetoskopom.
- Ehokardiografija: Ultrazvuk srca koji omogućava detaljan pregled zalistaka.
- EKG (elektrokardiogram): Prikazuje električnu aktivnost srca.
- RTG grudnog koša: Može pokazati uvećanje srca ili znakove tečnosti u plućima.
- Kateterizacija srca: Koristi se za preciznu procenu funkcije zalistaka i srčanih arterija.
Lečenje bolesti srčanih zalistaka
Lečenje zavisi od težine simptoma i vrste problema sa zaliscima. Opcije uključuju:
1. Lekovi
- Diuretici: Smanjuju oticanje i nakupljanje tečnosti.
- Beta-blokatori ili ACE inhibitori: Poboljšavaju rad srca.
- Antikoagulansi: Sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka kod osoba sa određenim vrstama problema, kao što je atrijalna fibrilacija.
2. Minimalno invazivne procedure
- Balonska valvuloplastika: Koristi se za proširenje suženog zalistka, najčešće kod mitralne ili aortne stenoze.
- TAVI (transkateterska implantacija aortne valvule): Minimalno invazivna zamena zalistka.
3. Hirurške intervencije
- Popravka zalistka: Preferira se kad god je moguće jer čuva prirodni zalistak.
- Zamena zalistka: Koriste se mehanički ili biološki zalisci. Mehanički zalisci traju duže, ali zahtevaju doživotno uzimanje antikoagulansa.
Prevencija i upravljanje
- Kontrola faktora rizika: Održavanje zdravog krvnog pritiska, izbegavanje pušenja i zdrav način ishrane.
- Lečenje infekcija: Pravovremeno lečenje streptokoknih infekcija grla kako bi se sprečila reumatska groznica.
- Redovne kontrole kod lekara: Posebno za osobe sa urođenim defektima zalistaka ili istorijom reumatske groznice.
Bolesti srčanih zalistaka mogu značajno uticati na kvalitet života ako se ne leče. Pravovremena dijagnoza i odgovarajući tretman mogu pomoći pacijentima da vode normalan i aktivan život.
