Trenutno ne postoji potpuni lek za demenciju, ali postoje određeni tretmani i terapije koje mogu pomoći u upravljanju simptomima i usporavanju napredovanja bolesti.
Većina lekova koji se koriste za demenciju usmerena je na poboljšanje neurotransmiterske funkcije u mozgu, kao što su acetilholin i glutamat.
Lekar može propisati određene lekove, poput inhibitora holinesteraze (npr. donepezil, rivastigmin, galantamin) koji pomažu u održavanju nivoa acetilholina, neurotransmitera koji je uključen u funkciju memorije.
Takođe, antagonisti NMDA receptora poput memantina se koriste za regulisanje aktivnosti glutamata u mozgu.
Važno je napomenuti da ovi lekovi ne predstavljaju potpuni lek, već samo pomažu u upravljanju simptomima i usporavaju progresiju bolesti.
Pored farmakoterapije, multidisciplinarni pristup uključuje i terapeutske intervencije, podršku porodice, fizičku aktivnost, terapiju govora i radnu terapiju.
Ako imate pitanja ili brige u vezi sa demencijom, najbolje je konsultovati se sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom koji može pružiti individualizovanu procenu i plan lečenja.
Kako da držimo demenciju pod kontrolom?
Iako ne postoji potpuni lek za demenciju, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste pomogli u upravljanju simptomima i održali kvalitet života osobe koja ima demenciju.
Evo nekoliko saveta:
- Redovne medicinske provere: Redovne posete lekaru mogu pomoći u praćenju stanja i prilagođavanju plana lečenja.
- Lekovi: Neki lekovi mogu pomoći u upravljanju simptomima demencije. Razgovarajte sa lekarom o opcijama lečenja.
- Zdrava ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i ribom može pružiti hranljive materije koje podržavaju zdravlje mozga.
- Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost može poboljšati opšte zdravlje i pomoći u održavanju mobilnosti i ravnoteže.
- Mentalna stimulacija: Održavanje uma aktivnim može uključivati rešavanje zagonetki, čitanje, učenje novih veština ili učestvovanje u društvenim aktivnostima.
- Socijalna interakcija: Održavanje socijalnih veza može pomoći u očuvanju emocionalnog blagostanja i smanjiti osećaj izolacije.
- Rutina i struktura: Postavljanje redovne rutine može pomoći osobama sa demencijom da se osećaju sigurnije i orijentisanije.
- Bezbednost u domu: Obezbedite sigurno okruženje kako biste smanjili rizik od povreda. To uključuje uklanjanje prepreka, postavljanje ručki na vratima, instaliranje rukohvata u kupatilu i slično.
- Podrška porodice: Osobe sa demencijom često imaju koristi od podrške porodice. Razgovarajte o potrebama i pružajte emocionalnu podršku.
- Samopomoć i odmor za negovatelje: Ako ste negovatelj osobe sa demencijom, važno je brinuti i o svom zdravlju. Pronađite vreme za odmor, potražite podršku od drugih i razmotrite uključivanje stručnjaka za negu.
Važno je napomenuti da je svaki slučaj demencije jedinstven, pa je važno prilagoditi pristup individualnim potrebama i simptomima.
Konsultacija sa zdravstvenim profesionalcem može vam pomoći u pravilnom upravljanju situacijom.
15 faktora rizika
Studija je razmatrala 39 mogućih faktora rizika, i utvrdila da je njih 15 od značaja za moguću pojavu demencije pre 65 godina.
Tih 15 faktora su:
- Socijalna izolacija
- Niže formalno obrazovanje
- Niži socioekonomski status
- Dve kopije Apolipoprotein E (APOE) gena koji je povezan sa pojavom Alchajmerove bolesti
- Manjak vitamina D
- Oštećenje sluha
- Prekomerna upotreba alkohola
- Apstinencija od alkohola
- Depresija
- Visok nivo C-reaktivnog proteina
- Umanjena fizička snaga
- Ortostatska hipotenzija (oblik niskog krvnog pritiska)
- Moždani udar
- Dijabetes
- Bolesti srca
Rezultati studije su u skladu sa stavovima koje medicinski stručnjaci zastupaju već duži niz godina.
Vežbanje
Psihijatar i neurolog dr Arman Fesharaki-Zadeh sa Yale School of Medicine savetuje tri mere koje mogu da smanje rizik od razvoja demencije pre 65. godine, počevši od redovne fizičke aktivnosti.
– Aktivno svakodnevno vežbanje može u bitnoj meri pozitivno da utiče na neurokognitivnu funkciju.
Fizička aktivnost može da podstakne neurogenezu (formiranje novih neurona i sinapsi), vaskulogenezu (stvaranje novih krvnih sudova) i da u bitnoj meri poboljša naše raspoloženje – kaže dr Fesharaki-Zadeh.
